Home / ISTORIJA / Praško proleće 1968

Praško proleće 1968

Početkom 1968-e, Antonín Novotný – političar poznat po svojim čvrstim stavovima – bio je smenjen sa mesta prvog sekretara Komunističke partije od strane Slovaka reformiste Alexandra Dubčeka . Ovo imenovanje čoveka koji je uskrsnuo kroz redove Komunističke partije, sa svojim reformističkim pogledima, šokiralo je čelnike u Rusiji, koji su imali krajnju kontrolu nad tom državom-satelitom. Najšokantniji deo njegovih uverenja bio je da je skoro otišao toliko daleko i sugerisao da se Čehoslovačka pretvori u socijalno-demokratsku državu, što bi očigledno bio veliki odmak od komunističkih ideala.

Javnost je dala veliku podršku ovoj ideji, koja je nazvana “socijalizam s javnim licem”, ali ljudi koji su stvarno bili važni – ostali političari i vođe u Moskvi – nisu bili nimalo impresionirani. Kako je pritisak vlasti popustio, čehoslovački narod reagovao je sa dosad neviđenim ponašanjem: umetnička zajednica se pobudila, anti-moskovski osećaj proširio se javnošću i širenje političkih ideja postalo je uobičajeno. Činilo se da se Češka konačno oslobađa komunističkih okovai javnost nikada nije očekivala ishod kakav se i dogodio krajem 60-tih.

Praško proleće 1968

Neočekivano, stranka je ugašena naglo u avgustu 1968-e, kada su moćni Sovjeti odlučili da su umorni od ove atmosfere koja je zahvatila Čehoslovačku. Bili su zabrinuti ne samo činjenicom da su se ti događaji odvijali, nego i sa činjenicom da su se mogli proširiti prema drugim komunističkim zemljama i tako pretiti komunizmu širom cele Evrope. Kako bi to sprečili, Sovjeti su poslali 500.000vojnika u Čehoslovačku kako bi ukinuli nedavno stečenu slobodu javnosti. Tenkovi su okupirali Vaclavov trg velikom demonstracijom sile, a hrabri muškarci i žene su uzalud pokušavali da uzvrate branivši se od te strane sile- ili kroz nasilna sredstva ili preko mirne okupacije različitih delova zemlje.

Sovjetska invazija nije bila beskrvna, pošto je bilo brojnih žrtava i smrti tokom vremena. U isto vreme, Dubček i njegove pristalice su pozvani u Moskvu, gde su bili prisiljeni da prestanusa svojom politikom. Iako je po povratku Dubček ostao na vlasti, stvarni uticaj je sada bio negde drugde – Dubček je postao simbol marionetskog vladara. Uprkos tome, ipak se još uvek nastavio otpor u Čehoslovačkoj javnosti i to je doseglo najveći nivo u januaru1969., kada se čovek po imenu Jan Palachzapalio na Vaclavovom trgu u ime političkog protesta koji ga je koštao života.

Čak i kao marionetski vođa, Dubček nije vladao dugo.U aprilu 1969 bio je zamenjen kandidatom daleko prihvatljivijim Moskvi, Gustavom Husák. Ovo imenovanje je dovelo do masovnog obračuna saonim liberalnim slobodama koje su uživali tokom poslednjih nekoliko godina i dovelo je do emigriranja mnogih najvećih umetnika i intelektualaca pre zatvaranja granica od strane režima.

U sledećim mesecima i godinama, Husak je očistio stranku od svih onih koji su podržavali pokret i centralizovao moću vladi. Takođe je proširio ovlašćenja zastrašujuće tajne policije. Čehoslovačka je takođe pristala da će zadržati komunističke stavove u zamenu za dobarživotni standard. To je bio slučaj do 1989., kada je osvanula Baršunasta revolucija.

PAT